Kiel registrite je 07:03, 8 okt. 2014 redakti Giorno2 (diskuto \| kontribuoj) Mempatrolatoj, Patrolantoj 57 390 redaktoj Neniu resumo de redakto ← Iru al antaŭa ŝanĝo		Kiel registrite je 16:35, 17 apr. 2016 redakti malfari Sliwinski (diskuto \| kontribuoj) Mempatrolatoj, Patrolantoj 65 207 redaktoj kompletigo laŭ pola vikipedio Iru al sekvanta ŝanĝo →
Linio 1: [[File:Belgrade iz balona.jpg\|thumb\|Belgrado, sidejo de Kominform ĝis 1948, jaro de la rompiĝo inter Sovetunio kaj Jugoslavio.]] [[File:EasternBloc BasicMembersOnly.svg\|thumb\|Etapoj de la ŝanĝiĝanta influo de Sovetunio sur siaj satelitaj ŝtatoj en Eŭropo.]] '''Kominform''' (ruse: ''Коминформ'' aŭ ''Коминформбюро''; plentitole: ''Информационное бюро коммунистических и рабочих партий / Informacionoje bjuro komunistiĉeskiĥ i raboĉiĥ partij'' - tradukite: '''Informigburoo de komunistaj kaj laboristaj partioj''') estis internacia [[komunismo\|komunisma]] informorganizo kaj iel posteula organizo de la [[Tria Internacio]]. == Celo == Kominform ~~fonditis~~fondiĝis en [[Szklarska Poręba]] (Pollando) la 3027-aan de septembro 1947 fare de la komunistaj partioj de Sovetunio, Bulgario, Pollando, Jugoslavio, Ĉeĥoslovakio, Hungario, Italio kaj Francio ~~en [[Varsovio]]~~. Ĝia unua tasko estis interŝangi informojn kaj spertojn inter la [[socialismo\|socialismaj]] partioj kaj oni spronis la membrojn al libervola kunordigo de al agadoj. ==Historio== [[Stalin]] kunvokis la [[konferenco]]n responde al pluraj kontroversioj inter komunistaj eŭropaj registaroj ĉu partopreni konferencon en [[Parizo]] pri la [[plano Marshall]] julie 1947. Flanke de [[Sovetunio]] la konferencon gvidis [[Andrej Ĵdanov]], kiu en sia referato konstatis, ke rilate al ofensivo de la „usona [[imperialismo]]”, kiu laŭdire kaŭzis aperon de la du tendaroj („imperialisma” kaj „[[demokratio\|demokratia]]”) oni devas „kunpremi vicojn” kaj fondi konstantan „konsultan” organon de komunistaj [[partio]]j. Dum la konferenco la ideon apogis antaŭ ĉio reprezentantoj de [[Komunista Partio de Sovetunio]] kaj de [[Jugoslavio]], ceteraj partoprenantoj prefere restis pasivaj; flanke de Pola Laborita Partio forte ĝin apogis juddevena Hilary Minc, sed [[Władysław Gomułka]] estis skeptika pri bezono de la Buroo. == Problemoj kaj fino == Linio 10 ⟶ 13: La sidejo kominforma, ĝis tiam en [[Belgrado]], translokitis al [[Bukareŝto]]. En la kadro de malstalinigo de la [[Orienta Bloko]] meze de la 1950-aj jaroj kaj cele la normaligon de la rilatoj kun Jugoslavio, la tuta Kominform-organizo malfonditis en la 17-a de aprilo 1956, laŭ instigo de [[Nikita Ĥruŝĉov]]. ==Membraj partioj== * Bulgara Komunista Partio * [[Komunista partio de Ĉeĥoslovakio]] * [[Franca Komunista Partio]] * Komunista Partio de Jugoslavio, ĝis momento de ĝia ekskludo junie 1948 * [[Komunista Partio de Sovetunio]], ekde oktobro de 1952 * Pola Laborista Partio (de decembro 1948: [[Pola Unuiĝinta Laborista Partio]]) * [[Rumana Komunista Partio]] * Komunista Partio de Hungario * [[Itala Komunista Partio]] == Fonto == Artikolo ''Internationale'', ĉe la germanlingva Microsoft Encarta, 2007 (DVD). == Literaturo ~~(kun fokuso pri la jugoslava perspektivo)~~== * G. Procacci (eld.): ''The Cominform. Minutes of the Three Conferences (1947-1949)'', Milano, Feltrinelli, 1994. * Lilly Marcou, [http://www.pressesdesciencespo.fr/fr/livre/?GCOI=27246100444150 Le Kominform], Paris: Presses de la Fondation Nationale des Sciences Politiques, 343p., 1977 ISBN 978-2-7246-0381-1 * Душан Биланџић, Хисторија Социјалистичке ФНРЈ-Главни Процеси, Загреб, 1979. * Јуре Билић, Југославија, самоуправљање, свијет, данас, Загреб, 1976. * Бела књига о непријатељској политици Владе НР. Албаније према Федеративној Народној Републици Југославији, Београд, 1961. Вељко Влаховић, Шест година постојања народне државе, Београд, 1949. * Светозар Вукмановић, Револуција која тече, књ. II, Београд, 1971. * Група аутора, Историја Савеза Комуниста Југославије, Београд, 1985. * Владимир Дедијер, Нови прилози за биографију Јосипа Броза Тита, књ.I-III, Ријека, 1981-1984. * Владимир Дедијер, Изгубљена битка Јосифа Висарионовича Стаљина, Сарајево, 1969. * Милован Ђилас, Пад нове класе- Повест о саморазарању комунизма, Београд, 1994. * Сергеј Живанов, Социјализам и дестаљинизација, Нови Сад, 1969. * Саво Кржавац и Драган Марковић, Информбиро-Шта је то-Југославија је рекла НЕ, Београд, 1976. * Драган Марковић и Саво Кржавац, Завера Информбироа, Београд, 1987. * Драган Марковић, Истина о Голом отоку, Београд, 1987. * Драган Марковић, Зашто су смењени-Политичке кризе у Југославији, Београд, 1987. * Миодраг Маровић, Сумрак Стаљинизма, књ.I-II, Београд, 1978-1979. * Миодраг Маровић, Три изазова Стаљинизму, Ријека, 1983. * Осмо редовно заседање Народне Скупштине ФНРЈ-Експозе, Едварда Кардеља и Моше Пијаде, Београд, 1949. ==Vidu ankaŭ== * Бранко Петрановић и Момчило Зечевић, Југославија 1918-1988, Тематска збирка докумената, Београд, 1988. * [[Varsovia Traktato]] * Бранко Прибићевић, Социјализам као светски процес, Београд, 1978. * [[Antikomunismo]] * Гордана Стевановић, Битка за истину о Југославији, Београд, 1978. * Луис Фишер, Живот и смрт Стаљина, Загреб, 1985. * Звонко Штаубрингер, Маршал мира, Загреб, 1980. * Звонко Штаубрингер, Титово историјско Не стаљинизму, Београд, 1976. * V Конгрес Комунистичке партије Југославије-Извештаји и реферати, Београд, 1948. == Eksteraj ligiloj == Linio 49 ⟶ 45: [[Kategorio:Komunismo]] [[Kategorio:Historio de Jugoslavio]] [[Kategorio:Politikaj internacioj]] [[Kategorio:Komunismaj organizaĵoj]]

Kominform: Malsamoj inter versioj